dobro došli VUKOVAR / BELI MANASTIR / BOROVO / ERDUT / JAGODNJAK / MARKUŠICA / NEGOSLAVCI / ŠODOLOVCI / TRPINJA zajedničko vijeće općina vukovar заједничко веће општина вуковар joint council of municipalities vukovar © zajedničko veće opština vukovar, eugena kvaternika 1, 32 000 vukovar - designed by miki1973 НА ДЕСЕТИМ МЕЂУДРЖАВНИМ СУРЕТИМА ДРАМСКИХ АМАТЕРА У ПАЧЕТИНУ ОВЕ ГОДИНЕ УЧЕСТВОВАЛО ЈЕ ПЕТ ДРАМСКИХ ГРУПА, А СПЕЦИЈАЛНИ ГОСТ ОВОГ ФЕСТИВАЛА ГЛУМЕ БИЛА ЈЕ ПОПУЛАРНА ГЛУМИЦА ЈЕЛИСАВЕТА СЕКА САБЛИЋ МЕСДАМ су затворили домаћини, драмска група КУД-а „Бранко Радичевић“ из Пачетина, са представом Морнар Попај коју је написао и режирао Цветин Аничић. - Текст је писан и прилагођен самим глумцима у Пачетину и нешто овако први пут радим са њима. Представа Морнар Попај је једна врста бурлеске, глумци су дали свој максимум и ја сам задовољан зато што је ово једна врста експеримента са једном оваквом врстом комедије. Костими у представи су такође гротескни и уопште све је у њој на неки начин пренаглашено – истакао је Аничић. У представи учествује девет глумаца, а писана је током рада са глумцима. Први пут је изводи нека драмска група, а Аничић је до сада написао преко 20 драматизација. Из пачетинског КУД-а кажу да су се за ову представу одлучили из техничких разлога, али иако је представа захтевна и мало тежа за рад, глумци су се добро снашли у неким потпуно новим улогама. Овогодишњи МЕСДАМ, чије је представе погледало преко 1 000 гледалаца, затворио је заменик жупана Вуковарско – сремске жупаније Ђорђе Ћурчић уз речи подршке организаторима и жељу да овај фестивал доживи много оваквих јубилеја. Саму организацију финансијски су помогли Савет за националне мањине Републике Хрватске, Заједничко веће општина, Општина Трпиња, Вуковарско – сремска жупанија и СКД „Просвјета“. Срђан Секулић ЗАВРШЕН ФЕСТИВАЛ ГЛУМЕ У ПАЧЕТИНУ Десети, јубиларни, МЕСДАМ (Међудржавни сусрети драмских аматера) у организацији КУД-а „Бранко Радичевић“ и пододбора СКД „Просвјета“ из Пачетина, одржан је у периоду од 01. до 10. јуна, на летњој позорници у овом месту. Ова јединствена културна манифестација српске заједнице у Хрватској одржава се од 2003. године и до сада је кроз њу продефиловало преко 50 различитих драмских група из Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске.  Ђорђе Ђаковић, председник КУД-а „Бранко Радичевић“ сматра да МЕСДАМ из године у годину иде узлазном путањом и по организацији, по квалитету представа и драмских група, али и по реакцијама публике. – Имамо доста заинтересованих друштава која би хтела да учествују на овом нашем фестивалу што је свакако добар показатељ да је МЕСДАМ постао препознатљив у овој области културе. Сваке године имамо оне слатке муке и проблеме, а то је да угодимо свима који имају жељу да дођу и гостују код нас, јер ове године појавио се и Петровац на Млави, прошлих година била су овде друштва из Ирига, Лознице, Прокупља, Смедерева, затим из Републике Српске из Обудовца, Лакташа, Србца и других места  – наводи Ђаковић. МЕСДАМ је званично отворио  Драган Црногорац, председник ЗВО-а, институције која од самог почетка помаже одржавање и организацију ове манифестације. Неке драмске групе на МЕСДАМ-у наступале су више пута, али има и оних које су се само једном појавиле на овом фестивалу аматерске глуме. Управо, једној таквој групи, припала је част да прва изведе представу на овогодишњем МЕСДАМ-у. Културно просветни центар „Бата Булић“ из Петровца на Млави који се по први пут појавио на пачетинској летњој позорници, са представом „Како смо волели друга Тита“, у режији Милоша Јагодића, а по мотивима Радослава Златана Дорића, отворио је дане аматерске глуме у Пачетину. - Oво је представа о нама, по најмање о Титу. Тито је послужио овде као помоћно средство да ми проговоримо о себи, о нашој нарави и односу према политици и збивањима из тог времена. Она ипак има и један однос према Титу, а он је двосмеран, из угла оних који су га волели и обожавали, као и оних на другој страни који су били против њега – истакао је Добривоје Петровић, глумац и председник Управног одбора КПЦ „Бата Булић“ из Петровца на Млави, друштва које је основано 1908. године и које је са овом представом у Пачетину наступило 102. пут. Петровића је позитивно изненадила атмосфера и однос према позоришту у једном овако малом месту.  Другог дана, са комедијом „Атентат“, у режији Секуле Патровића, представио се КУД „Бриле“ из Беочина, стални гост ове манифестације. Велику пажњу публике изазвало је и гостовање прослављене српске филмске и позоришне глумице, Јелисавете Секе Саблић, која се као специјални гост представила са монодрамом тј. колажом представа о животу једне жене. У пуној сали летње позорнице ова глумица на делу је одушевила и пачетинску публику на начин који је само њој својствен. Велику пажњу публике, али оне најмлађе, изазвала је представа „Марко Краљевић и Муса Кесеџија“, коју је у режији Цветина Аничића извела дечија драмска група КУД-а „Бранко Радичевић“ из Пачетина. Неки нови клинци који ће у будућности наследити садашње пачетинске глумце, одушевили су не само своје вршњаке, него и припаднике старије генерације, своје родитеље, баке и дедове. Позориште „Мика Живковић“ из Ретковаца, једино из Хрватске које ове године учествовало на МЕСДАМ-у (не рачунајући домаћине), на сцену је изашло са представом Курве чију режију потписује Андријана Рагуж. Још једна драмска група из Србије превалила је дугачак пут да би се обрела на сусретима драмских аматера у Пачетину, а реч је о аматерском позоришту Дома културе из Пријепоља. Они су извели представу Клопка у режији Михајла Несторовића. НОСИОЦИ ДРАМСКОГ АМАТЕРИЗМА Председник Сабора аматерских позоришта Славоније и Барање и директор Градског позоришта у Жупањи, Бранко Пухек, у разговору за наш лист истакао је важну улогу МЕСДАМ-а за развој драмског аматеризма у Славонији и Барањи. - Ја сам дужи низ година присутан на МЕСДАМ-у и морам нагласити да ова манифестација иде узлазном путањом, без обзира на све кризе које нас окружују. Ова красна екипа људи из Пачетина која се бави позориштем, заиста има рецепт који би се могао применити на целу Славонију и Барању, а можда и на шире, а то је рецепт да се ради, не гледа око себе и на услове у којима се живи, те да се и са мало новца може много тога постићи. Ове године на МЕСДАМ-у су квалитетне представе, а то је оно што привлачи публику. Имате ситуацију да позоришта желе да дођу овде и то је најбоље признање о значају и квалитети овог фестивала. Могу слободно рећи да је Пачетин, уз још неколико позоришних екипа, носилац драмског аматеризма у Славонији и Барањи. Његово преосвештенство владика сремски Василије разговарао је на састанку са представницима жупанијске власти о проблемима које муче сремску епархију која у Хрватској обухвата Илок, Товарник и Шидске Бановце. Епископ је дошао у пратњи пароха шидског и илочког Зорана Јагодића, а састао се са вуковарско-сремским жупаном  Божом Галићем, замеником жупана Ђорђем Ћурчићем и градоначелником Илока Мирославом Јанићем. Разговарало се о актуелним проблемима као што су поврат имовине Српској православној цркви, неовлаштено узурпирано земљиште на подручју града Илока, и обнова цркве Светог Архангела Михаила у том граду, као и о обнови других храмова. - Најболнија тачка нам је црква у Илоку коју подижемо већ четврти пут. Налази се у самом центру и изгледа као да је ругло у том граду. Желимо да напокон завршимо уређење тог светог храма да буде у првом реду богомоља верницима, а са друге стране да буде један туристички драгуљ центра града – рекао је владика Василије изражавајући задовољство састанком. ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ ПОСЕТИО ВУКОВАРСКО-СРЕМСКУ ЖУПАНИЈУ Након што је порушена 1942., изградња храма Св. Архангела Михаила у Илоку започела је још 1992. године, затим је прекинута па поново настављена 1997., али убрзо опет долази до застоја. Настојањима и средствима сремске епархије уређење је настављено у септембру прошле године. Тренутно је завршена кровна конструкција, а владика Василије сматра да ће за унутрашње уређење бити потребно још око 500.000 куна. Према речима заменика жупана Ђорђа Ћурчића, жупан је обећао да ће се постојећи проблеми конкретно решавати, као и помоћ приликом уређења храмова. Након посете амбасадора САД-а Заједничком већу општина из Вуковара током маја месеца 2012. године када се распправљало о дневно-политичким проблемима српске заједнице на простору деловања ЗВО-а, и на овај начин још једном је искоришћена прилика да се разговара са високим представницима државе чланице чл.11. Још једном Заједничко веће општина је добило потврду о успешности у свом раду, те је у разговорима са представницима других државних и иностраних институција добило подршку за даљњи рад. Инф.служба ПРЕДСЕДНИК ЦРНОГОРАЦ У АМЕРИЧКОЈ АМБАСАДИ
tv produkcija zvo